"Svako dete zaslužuje heroja: odraslu osobu koja nikada od njih neće dići ruke; nekog ko će razumeti kolika se snaga krije u povezanosti; nekog ko će istrajati u težnji da deca iz sebe izvuku najbolje što mogu." Rita Pierson
уторак, 19. септембар 2017.
Како су се забављала деца која су данас баке и деке, одрасли људи? Играчке су се мењале заједно са технологијом и обичајима који су били део тадашње свакодневнице. Истина, играчке су биле привилегија добростојећег слоја, а одвајкада је било много оних којима су биле неприступачне. Циљ данашњег часа Народне традиције био је да се ученици упознају са играчкама којима су се играли њихови преци. Предлог је био да на данашњи час понесу неку од својих омиљених играчака,да је представе и да кажу нешто о њој.Ученици су сазнали како су се некад набављале играчке,како су прављене и од којих материјала,ко им је правио играчке...Данас је дрвени коњић за љуљање потпуно заборављен, баш као што је некад био обавезан део сваке дечије собе.Пошто сам га ја као дете имала и био ми је веома драг,јер сам јахајући га замишљала да обилазим прерије,решила сам да направим сваком од мојих ученика по један за успомену.На крају су и они имали задатак у пару да направе једног папирног коњића,које смо,на опште одушевљење наше психолошкиње Мире Васћ изложили на паноу у ходнику.Уследила је неизбежна фотографија са Миром...да се не заборави. :)
четвртак, 14. септембар 2017.
Odlučili smo da obiđemo grad i jedno selo.Učiteljica je pripremila modle aitomobila koje smo ukrasili po sopstvenoj želji.Krenuli smo u obilazak.Grad nas je otvorenog srca pozdravio jednostavnim,prijateqskim pozdravom.Posmatrali smo kuće,zgrade,saobraćaj,stanovnike koji su uživali u obližnjim restoranima,izloge i razne znamenite zgrade.Danas se grad kupao u suncu,plamteći bogatim bojama pred Šabačku Čivijadu:Belosvedski vašar humora i satire, uz pratnju ponosnih stanovnika.Ostavljamo grad i polako krećemo ka obližnjem selu.Posmatramo seoska polja,reku,brda,šume...U daljini se vide jaganjci na pašnjaku,čuli smo zujanje pčela koje su žurno letele ka obližnjoj livadi.Mahnuli smo vrednim ratarima,namignuli brezi kojoj je vetar nameštao frizuru po poslednjoj modi.Složili smo se da selo liči na sliku koju je naslikao neki vešt slikar.I sad se vi odlučite kad vas neko pita gde biste da živite. :)
Пријавите се на:
Постови (Atom)